Kako si ovih dana? I noći?
Meni se čini kao da se svet raspada… na koju god stranu da se okrenem.
I teško mi je da zaspim, iako sam neispavana i prilično umorna.
Ovih dana ulažem nemerljivo mnogo napora samo da stvari funkcionišu – ili da ih bar malo pomerim s mrtve tačke.
Osećam se kao da sam u igri Čoveče, ne ljuti se.
Napravim korak napred. Pa još jedan. Pa treći.
I taman kad pomislim: “Evo, sad će krenuti…”
Bam!
Život nagazi na moje polje i vrati me 13 koraka unazad.
Pravo u startnu kućicu.
Stvari koje su donedavno delovale dogovoreno i sigurno – odjednom to uopšte nisu.
Sećam se kad sam kao mala hodala po zaleđenoj reci.
Zvuka koji se širi kroz led kada krene da puca – onog napetog, dubokog,
što se provlači kroz telo pre nego što ga čuješ u ušima.
Kako hladnoća tada postaje oštrija. Dublja. Unutrašnja. Lična.
Taj zvuk sada čujem, odzvanja, iako nema nikakvog leda.
I nema reke.
Ali ima nešto u meni što puca – na isti način.
Osobe koje mi je život odneo…
I taj prokleti osećaj nedostatka zagrljaja i
zajedničkog smeha sa nekim s kim ti se duša spojila i radovala.
Tup bol izbija iz svake pore.
Cepa kožu bez ožiljka.
Rastače dušu na delove koje više ne umeš da spojiš.
Tamo gde sam ih osećala,
sada se pomalja neka mračna rupa koja diše sa mnom.
Krade ti od daha.
I širi se.
Osećam suze.
Negde iznutra.
Ne vide se. Ne čuju.
Ali, ne staju.
I već znam da će jednom preplaviti.
Grunuće.
Na najgluplju sitnicu. U najmanje prigodnom momentu.
I nećeš plakati.
Ti ćeš se daviti.
Grcati.
I izvinjavati se random strancima što svedoče tom prizoru.
Pogledam u zvezde.
Merkur vuče u rikverc, Venera isto.
Mars u Raku – osetljiv, povučen, bes pod vodom.
Neptun u Ovnu počeo da spaljuje mostove iza mene,
trči s bakljom kao našmrkani navijač,
a ja još stojim na njima,
razgledam tuđe katance za večnu ljubav
i preispitujem se:
Je l’ trebalo da zakačim svoj?
Iako znam –
moja duša nije za katance,
povodce, ni lance.
Ok. Zvezde kažu: ima smisla što se ovako osećam.
I biće, vidim, nekih lepših, lakših aspekata u aprilu.
Merkur i Venera krenuće direktno.
Otvorim sebi tarot za neke odnose.
Otvorim ga kasnije za neku drugu situaciju.
Oba puta – Deset Mačeva!
Raspad.
Poraz.
Neuspeh.
Prevrat.
Beznadje.
Ono kad sve što si pokušavala da sačuvaš:
pukne, sagori, propadne, izjalovi se.
Kad ni glava ni srce više nemaju snage da izgovore:
biće bolje.
Kraj.
Bez milosti.
Bez olakšanja.
Bez smisla.
Ono kad nekako izgubiš sve – pa odjednom postaneš lagan,
jer više nema bojazni da ćeš nešto izgubiti.
Svaki korak posle toga je početak.
Kad te život šamara talasima, pa na kraju moraš da se prepustiš.
Da te povuče na dno.
Da se nagutaš vode.
Pa sta bude.
I onda, tek kad dotakneš dno – počne da te vuče ka površini.
Samo, do tog sunca koje ti miluje obraze, do tog optimizma i energije za novo – dođeš tek kasnije.
Prvo pokušavaš da zadržiš sve što bi život da ti odnese.
Bilo dobro ili loše – tvoje je.
Saživeo si se s tim.
Pruža ti osećaj postojanosti.
Stabilnosti.
To je deo tebe, a ti si deo toga nečega.
Dom. Sidro.
Sledi očaj.
Bes.
Tuga.
Pad.
Nokaut.
Jer šta god da pokušaš – ne uspeva.
Naprosto – neće.
I tek kad uspeš da otpustiš,
kad popustiš stisak… tek tada dolazi nešto bolje.
Mora da mu se napravi mesta.
Ne znam zašto ovo sada (i uopšte) delim.
Možda jer osećam da ti, koji/koja čitaš ovo,
prolaziš kroz nešto slično.
I isto ne spavaš.
Osećaš u svakom mišiću premor od grča i borbe sa životom.
Samo želim da ti kažem –
nisi sama. Nisi sam.
I da će proći.
I da razumem tu bol, očaj, prazninu,
i sve te emocije koje te melju.
Da ti poželim sve najbolje.
I da ti kažem – drži se.
Vrediš!
Napisala sam sebi jednu mantru. Delim je sada s tobom.
Možda će i tebi pomoći da se podsetiš:
da otpustiš.
da istraješ.
da vrediš.
Grlim te.
Otpuštam ono što me lomilo,
jer znam da me čeka ono što me gradi.
Dozvoljavam sebi da završim poglavlja koja više nisu moja,
da otpustim ono što više ne treba da traje,
da padnem,
da se ispraznim,
jer u toj tišini,
nešto novo u meni nastaje.
Kroz tamu prolazim,
ne da bih se izgubila,
već da bih pronašla svoje svetlo.
Zaslužujem stabilnost,
mir i sigurnost,
i sada pravim mesto za to u svom životu.